Laptop računari 

 Ručni računari

Ručni računari, takođe poznati kao lični digitalni pomoćnici (PDA-ovi), su mali računari sa napajanjem na baterije koje možete da nosite gotovo svuda. Iako nisu jaki kao stoni ili laptop računari, ručni računari su korisni za zakazivanje obaveza, skladištenje adresa i brojeva telefona i igranje igara. Neki imaju više naprednih opcija, kao što su telefoniranje ili povezivanje sa Internetom. Umesto tastatura, ručni računari imaju ekrane koji reaguju na dodir prsta ili pisaljke (alatke za pokazivanje u obliku olovke).  

hand-held                                              palmtop                                                             PDA 

 PC računar se sastoji od tri osnovna dijela:

1. ulazne jedinice

2. izlazne jedinice

3. središnja jedinica (CPU = Central Processing Unit)

Ulazni i izlazne jedinice se često opisuju kao kategorija ulazno-izlaznih ili perifernih 

ULAZ omogućava upis podataka u računar. Bilo kakav podatak mora se pretvoriti u odgovarajući niz impulsa, koje računar može prepoznati. 
Znači potrebni su odgovarajući uređaji kao tastatura, A/D konvertori (analogno/digitalni), senzori, optički analizatori predmeta, slika ili teksta (skeneri) itd, koji će prema računaru slati njemu razumljive poruke.
Tastatura predstavlja elektromehanički ulazni sklop i nezamjenjiv je ulazni uređaj i u sastavu je računara današšnjice.

 ZNAČENJE POJEDINIH ZNAKOVA NA TASTATURI:

 Razmaka (spacebar)

            Pritiskom na nju pomiče se kursor udesno odnosno dobija se razmak. Razmak je znak kao i svaki ostali.

 ALT, CTRL

            Ove dvije tipke korištene samostalno nemaju posebnu funkciju. Ukoliko se pritisnu istovremeno sa nekim drugim znakom daju tom znaku novo značenje ili funkciju. Ta značenja ovisna su o programu u kojem radimo. Npr. istovremeni pritisak tipki CTRL i C je naredba za prekid naredbe DOS-a koja je u toku.

 SHIFT

            Služi da bi se dobila velika slova i znakovi koji su otisnuti u gornjem dijelu tipke, slično kao na pisaćoj mašini, ukoliko se pritisne zajedno sa nekom drugom tipkom.

            Također u kombinaciji s drugim tipkama pridaje im novo značenje.

 strelice ßàáâ

            Služe za pomicanje kursora po ekranu u različitim smjerovima, npr. kod pisanja teksta.

 ENTER

            Poslije pritiska ove tipke počinje izvršavanje naredbe koju smo upisali. Kod pisanja teksta služi za prelazak u novi red.

CAPS LOCK

            Tipka kojom uključujemo i isključujemo stalno pisanje velikim slovima. Ukoliko je uključena tipka CAPS LOCK onda pomoću tipke SHIFT dobijamo mala slova.

 NUM LOCK

            Tipka za uključivanje numeričkog dijela tastature.

 ESC (escape)

            Ova tipka najčešće služi za poništavanje prethodno napisane naredbe ili za izlazak iz programa.

 INSERT

            Naizmjenično pritiskanje ove tipke omogućuje dva načina umetanja znakova pri pisanju teksta. U prvom slučaju omogućuje umetanje znakova koje tipkamo u već postojeći tekst. U drugom slučaju novi znakovi se prepisuju po već postojećim.

 DELETE  (DEL)

            Ovom tipkom se briše znak pod kojim se u tom trenutku nalazi kursor.

 BACKSPACE   (strelica ulijevo iznad tipke ENTER).

            Služi za brisanje znaka koji se nalazi lijevo od kursora.

 Tipke HOME, END, PAGE UP, PAGE DOWN

            Uglavnom služe za brže kretanje kroz tekst.

 Funkcijske tipke (F1 do F12)

            Imaju različite funkcije ovisno od programa u kojem radimo.

Npr. u DOS-u se pritiskom na tipku F3 dobiva na ekranu posljednja naredba koju smo izvršili.

 Kombinacija tipki CTRL-ALT-END

            Omogućuje tzv. resetovanje računala, pri čemu se briše sadržaj radne memorije i ponovo učita operativni sistem kao kod isključivanja i ponovnog uključivanja računala. Resetiranje se najčešće može izvršiti i posebnim prekidačem na prednjoj ploči računala.

 Kombinacija tipki CTRL-ALT-F1

            Omogućuje prelazak sa postavljenog rasporeda tipki na tastaturi na originalni američki raspored. Povratak na početni raspored postiže se kombinacijom CTRL-ALT-F2.

  IZLAZ  omogućava pretvaranje rezultata obrade u električni signal (pomoću D/A konvertora), u skup razumljivih znakova prikazanih na ekranu monitora (ili poruku odštampanu štampačem ili čak i govornu poruku).

Najčešći IZLAZNI uređaj je monitor, bez kojeg je rad s današšnjim računarom teško zamisliv.

 Procesor ( mikroprocesor) je elektronska komponenta napravljena od minijaturnih tranzistora na jednom čipu (poluprovodničkom integralnom sklopu).  Centralni procesor je srce svakog računara, iako centralni procesor (CPU) nije jedini procesor, njega imaju grafička kartica (GPU), zvučna kartica i mnogi drugi delovi, ali pod imenom procesor najčešće se misli na centralni procesor (CPU).

Svaki procesor spolja izgleda veoma jednostavno, no on je u svojoj unutrašnjosti jako kompleksan, jer se radi o stotinama miliona tranzistora koji su smešteni u jednom čipu. Prvi put takvo nešto je uspjelo 1971. kada je napravljen prvi procesor Intel 4004, koji doduše mogao samo sabirati i oduzimati, ali su naučnici po prvi put uspeli da u jedan čip smeste silnaintegrisana kola i tranzistore, što je dalo poticaj za daljnji razvoj procesora koji su tim napretkom počeli da troše mnogo manje el.energije.

Kako radi CPU (eng. Central Processing Unit) 

                                                       Shematski prikaz najjednostavnijeg procesora.

 Moderni procesori su mnogo kompleksniji, no ova shema će pokazati osnove svakog, pa i modernog procesora.

Procesor obrađuje i izvršava mašinski kod (binarni) koji mu govori šta da procesor radi. Jedini razumljivi jezik procesoru je asemblerski jezik.

Pomoću ALU (eng.Arithmetic/Logic Unit) procesor je u mogućnosti da izvodi osnovne matematičke operacije (sabiranje, oduzimanje, množenje i dijeljenje). Moderni procesori su u mogućnosti da obavljaju i jako komplikovane operacije.

Procesor prebacuje podatke s jednog memorijskog mjesta na drugi shodno naredbama, procesor može skočiti na novi set instrukcija

Na slici je pokazan najjednostavniji mogući procesor gde je moguće objasniti principe rada procesora iako se radi o veoma softificiranom djelu računara (ako ne i najkomplikvaniji). Glavni delovi procesora su:

Artimetričko logička jedinica (ALU)

Dio zadužen za sve matematičke kalkulacije

Registri

Registri su jednostavne flip-flop zakačke, na slici ih imamo 3, no moderni procesori ih imaju mnogo više.

         Program counter

Dio zadužen, doslovno, za brojanje, shodno naredbi on povečava vrijednost za 1, ili je resetira na 0.

Intrukcijski registar i dekoder

Djelovi koji kontrolišu sve ostale delove procesora

Posle obrade podataka, adresna sabirnica šalje adresu memoriji, dok se kroz ulaz i izlaz dobivaju podaci iz memorije, odnosno šalju. Čitanje i pisanje se odnosi na adresiranu memoriju, tj. kada je procesor želi, reset postavlja program counter na 0.

Procesor radi u tesnoj saradnji sa RAM memorijom, ustvari procesor adresira svaki podatak koji ide na memoriju. RAM memorija je veoma brza, i svi podaci u njoj su brzo dostupni, stoga je bitno imati što više RAM memorije jer CPU onda može adresirati mnogo više podataka.